GORNJA PUHARSKA

Dobrodošli na blog Gornje Puharske-Prijedor

23.11.2018.

MIMBERA - ZABORAVLJANJE JE DOBRO ILI SLABO

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

وَابْتَغِ فِيمَا آتَاكَ اللَّهُ الدَّارَ الْآخِرَةَ

وَلَا تَنسَ نَصِيبَكَ مِنَ الدُّنْيَا 

وَأَحْسِن كَمَا أَحْسَنَ اللَّهُ إِلَيْكَ 

وَلَا تَبْغِ الْفَسَادَ فِي الْأَرْضِ

إِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْمُفْسِدِينَ

 صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            

 Hvala Allahu Uzvišenom što učini život Allahovog Poslanika, a.s., uzorom za one koji žele postići Njegovo zadovoljstvo, na ovom i Budućem svijetu.

 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.

 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 15. rebiu-l-evvel 1440. ili 23. novembar 2018. godine. Ovo je 11. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Sastanak i rastanak', a današnja je, ,Zaboravljanje je dobro ili slabo.'

Poštovana braćo i sestre.

 Zaboravljanje je uobičajeno za većinu ljudi, a posljedica je haotičnog i ubrzanog života i preopterećenosti mozga svakodnevnim informacijama. Ne zaboravljaju samo stariji, to se događa i mladim.

 Naučne studije su pokazale da je zaboravljanje normalna pojava te da se u prosjeku svaki čovjek 30-ak puta hefteno zapita gdje je ostavio ključeve, telefon, naočale ili zašto je došao u neku sobu. Na slabljenje memorije utiče umor, stres i prekratko spavanje. Zaboravljanje ne mora značiti da smo mentalno oboljeli.

Oko čega se ne trebam brinuti:

- Ako zaboravim zbog čega sam došao u kuhinju

- Tražim auto po parkiralištu jer se ne mogu sjetiti gdje sam ga ostavio

- Gubljenje ključeva, naočala, novčanika i sličnih predmeta

- Zaboravljanje nečeg nevažnog što mi je prijatelj rekao prije nekoliko dana

- Zaboravljanje imena čovjeka kojeg sam nedavno upoznao

- Trenutno zaboravljanje riječi tj. kako nešto zovemo

Zaboravljanje sitnih stvari način je na koji se naš mozak bori s viškom informacija, i one koje ima pohranjene u kratkoročnoj memoriji nestaju kako bi se stvorilo mjesta za nove.

Obratiću pažnju ako:

- Obavljanje više zadataka odjednom postane teško izvedljivo

- Ako imam problema s orijentacijom na poznatim mjestima

- Zaboravljam imena rođaka ili prijatelja

- Ponavljam pitanja ljudima, a već sam ih isto pitao prije pola sata

Ove situacije zahtijevaju vašu pažnju, a takvu vrstu zaborava može prouzrokovati depresija. No, ako je neko svjestan svojih problema oko zaboravljanja, vjerovatno nije senilan, smatraju liječnici.

Znak za uzbunu

- Traženje soka a da nisam svjestan da sam ga već popio

- Zaboravljanje imena unuka, supružnika ili braće i sestara

- Loša procjena vremena, npr. zaboravljanje uzimanja jakne zimi ili oblačenje dugog kaputa ljeti

- Neprepoznavanje bliskih prijatelja

- Ostavljanje predmeta na čudnim mjestima, primjerice novčanika u frižideru

- Dezorijentacija u vremenu i prostoru

U ovakvim se situacijama preporuka je savjetovati s ljekarom koji će najbolje procijeniti stanje i odrediti terapiju.

Šta još može djelovati na slabu koncentraciju?

Nemam dovoljno želučane kiseline

Vitamin B12, kojeg ima u mesu, ribi i mliječnim proizvodima, poznat je po svojoj važnoj ulozi u proizvodnji crvenih krvnih stanica, ali se također vjeruje da je povezan sa zdravom memorijom. Nedavna je jedna studija utvrdila je da je nedostatak vitamina B12 bio povezan s pamćenjem i problemima s razmišljanjem. Teorija je da B12 igra ulogu u zaštiti mijelinske ovojnice - izolacijskog sloja oko živaca. Njezina oštećenja mogu usporiti živčane impulse, koji utjiču i na pamćenje. Manjak vitamina B12 javlja se kada tijelo ne apsorbira dovoljno vitamina kroz tanko crijevo', kaže jedan naučnik.

Tog važnog vitamina ima u mesu, ribi i mliječnim proizvodima, pa posebno vegetarijanci trebaju biti oprezni kako bi uzimali dovoljno vitamina B12. Mogući su uzroci i opasna perniciozna anemija (autoimuna bolest u kojoj tijelo počinje napadati stanice u želucu, sprečavajući apsorpciju hranjivih tvari) i Kronova bolest. Češći okidač je jednostavno starenje, jer s godinama želudac proizvodi manje količine želučane kiseline, neophodne za apsorpciju vitamina.

Neke stvari nikako ne smijem zaboravljati kao što je jedan učenjak kazao:

,,Čini djelo radi Allaha i traži nagradu samo od  Njega i ne očekuj da ti iko od ljudi zahvali, već očekuj da te ljudi sprječavaju. Da te zbog toga što radiš zamrze! Da ti priželjkuju nemir a zaboravljaju zasluge.

Ne zaboravljam dobrotu ljudi a ponaosob svojih roditelja i učitelja.

 Osoba koja izgradi sebe na osjećaju zahvalnosti naspram dobrote koju su nam poklonili ili poklanjaju drugi ljudi, s pravom može očekivati Allahovu nagradu, jer je Allah Onaj koji je Zahvalan onima koji su bili zahvalni ljudima.

 Ne zaboravljam mjesto odakle sam krenuo i status u društvu koji sam na početku svoje životne priče imao. Neka mi to bude mjerna jedinica za uspjeh ili neuspjeh u radu, u životu i napredovanju.

 Ne zaboravljam šta radim, koliko zarađujem i koliko trošim. Izračunajem koliko mogu uštediti i na stranu ostaviti i novac u korisne svrhe podijeliti.

 Ne zaboravljam dane bilježiti. Moje vrijeme je potrošno, ograničeno i ostavlja trag na mom licu i duši. Izračunću koliko mi je otprilike vremena ostalo. Jerbo, moj dan je samo moj, kada osvanem, ne očekujem noć. Živjet ću samo ovaj dan, ne prethodni koji je prošao zajedno sa svojim dobrom i zlom, niti budući koji tek treba da nastupi. Sunce će me zasigurno grijati samo danas. Znam da je čitav moj život sadržan u jednom danu.  S toga, sve svoje misli podrediću ovome danas, kao da sam u njemu rođen i da ću u njemu umrijeti.

 Ne zaboravljam nijedan dnevni namaz. Kada osvanem, danas ću skrušeno obavljati namaze, temeljito čitati i razumijevati Kuran, izbistriti um, srcem zikr činiti, biti umjeren u svim stvarima, pristojan u ophođenju s ljudima, zadovoljan stečenim, brinuti o svom izgledu, čuvati zdravlje i biti od koristi drugima.

 Neki je čovjek došao jednog dana, sav uzbuđen, mudrom Sokratu.

– Slušaj, moram ti ispričati kako je tvoj prijatelj…

– Stani! – prekine ga filozof

– Jesi li ono što mi kaniš reći procjedio kroz tri cjedila?

– Tri cjedila?

– začudi se čovjek.

– Da, prijatelju moj, tri cjedila! Prvo je cjedilo ISTINE. Jesi li provjerio je li ono što mi želiš ispričati istinito?

– Nisam, čuo sam da ljudi o tome govore…

 – Pa dobro prijatelju, sigurno si onda to procjedio kroz drugo cjedilo

 – a to je cjedilo DOBROTE. Ima li što dobro u onome što mi želiš ispričati, makar i nije sigurno je li sve istinito?

– Ne – odgovori čovjek, oklijevajući

 – ne radi se ni o čemu dobromu. Baš naprotiv… – Hm! – prekine ga mudrac

 – pokušajmo sada i s trećim cjedilom. Je li KORISNO to što mi želiš ispričati? Pa… nije baš!

 – U redu – reče mudrac – ako ono što mi želiš ispričati nije ni istinito, ni dobro, ni korisno onda to lijepo zaboravi i ne brini se o tome kao što se ni ja ne brinem!

 Kada me uhvati očaj probaću otjerati tugu, nemir, srdžbu, mržnju i zavist. U svoje srce uklesaću jednu rečenicu koja će mi biti na umu: ,,Moj dan je samo moj dan." Kada jedem vrući svjež kruh današnji, štetu mi neće počiniti suh i prokisao hljeb jučerašnji, niti onaj sutrašnji koga očekujem.                                                                       

 Ja iz iskustva ne zaboravljam ljude, jer najbolje znam ko me od njih na šta podsjeti i čiji govor je prazna priča a čiji mudra besjeda mi znanje povećava.  

 Ne zaboravljam fine ljude, družim se sa onima koji čuvaju namaz i bježim od onih koji slijede strasti i loše postupaju, nadam da ću tako osjetiti istinsku radost života. Ipak zaboravljam dobro koje činim ljudima i time se nipošto ne hvalim.

U suri Kazivanja, Allah s.v.t.a., poručuje: „Time što ti je Allah dao nastoj steći ahiret, a ne zaboravi svoj udio na ovom svijetu i čini dobro drugima kao što je Allah sebi dobro učinio, i ne čini nered na Zemlji, jer Allah ne voli one koji nered čine“

Dova

 Gospodaru moj, molim Te da moja duša s Tobom bude smirena, da vjeruje u susret s Tobom, da bude zadovoljna s Tvojim određenjem i zadovoljna s Tvojom nagradom!'  Amin!

 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Martina Japec.  

Nijaz Salkić


16.11.2018.

MIMBERA - SASTANAK RASTANAK


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيَّتُهَا النَّفْسُ الْمُطْمَئِنَّةُ
ارْجِعِي إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةً مَّرْضِيَّةً
فَادْخُلِي فِي عِبَادِي
وَادْخُلِي جَنَّتِي
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Alalhu Uzvišenom što učini život Allahovog Poslanika, a.s., uzorom za one koji žele postići Njegovo zadovoljstvo, na ovom i Budućem svijetu.
 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 08. rebiu-l-evvel 1440. ili 16. novembar 2018. godine. Ovo je 10. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Primjer i uzor', a današnja je, ,Sastanak rastanak.'
Poštovana braćo i sestre.
 Kada se s nekim susrećemo i upoznajemo, razmišljamo šta time dobijamo. Ako je osoba korisna, druželjubiva, prijatna, zna čuvati tajnu, ako još i pomaže, mi je pokušavamo zadržati i s njom što duže ostati. Čovjek ne voli nepoznanicu, ne voli nagle promjene, ne želi mijenjati ustaljene forme života. Dijete voli školu u koju je upisano, đake s kojim je u razredu i naselje gdje je prohodao. Poslije zavoli i slijedeću školu u koju se preseli i grad koji upozna. To se događa i djevojci kada izađe iz roditeljske kuće, momku kada s torbom napusti ognjište odlazeći u bijeli svijet za nafakom. Svako ko jednom ode, želi se vratiti. Ipak, izgovorena riječ se ne vraća nazad u usta, odapeta strijela u luk, rijeka na izvor, starost u mladost i jednom pružena prilika.
Znamo da poslije svakog rastanka ima novi sastanak koji treba da liječi bole prethodnog. Kada se dijete ujutro rastane od toplog jastuka, majčinog ispraćaja, nada se povratku. Iako je otišao od kuće ,trbuhom za kruhom', sin će posjetiti svoje roditelje a roditelj s posla će se vratiti čeljadi bar uveče. Sunce koje ujutro izađe na istoku znamo da će se od nas rastati na zapadu. Veseli smo da će ,izaći' opet drugog dana. Zaboravljamo da se i sa svojim danima svakodnevno sastajemo i rastajemo. Dan koji ujutro zavolimo s njim se cijeli dan družimo i uveče rastanemo, ne vraća nam se nikada više.
Zato mudri žaluju za djetinjstvom, za mladošću, za zdravljem a najviše za propuštenim prilikama. Naši mudraci su znali govoriti ,,Pitaće te starost u šta ti je prošla mladost.'' Svako od nas se treba tuditi da ispuni svoju životnu misiju po kvartalima koje u životu ima. Baš kao što plaćamo na obroke svoje preuzete obaveze duga, tako moramo u djetinjstvu ispuniti očekivanja, u mladosti uraditi što je potrebno, u zrelosti steći sigurnost, a starost prihvatiti kao neminovnost.
Jedan pjesnik je pred kraj života ovako stihovao:
,,Gdje ja stadoh – ti ćeš ćeš poći!
Što ne mogoh – ti ćeš moći!
Kud ja nisam – ti ćeš doći!
Što ja počeh – ti oduži!''
 Budimo svjesni da ovo što sada živimo, krećemo se i radimo, prošli su i svi oni prije nas. Zato je rečeno: ,Ne živimo mi život, život živi nas.'  David Icke
Ponekad zamišljamo da smo mi ti koji daju pečat mjestu gdje živimo i da ostavljamo trag na ljudima s kojim se družimo. Istina je da mi dajemo drugima i drugi ostavljaju nama. Rečeno je: ,,Neki ljudi ulaze u naše živote i ubrzo odu.  Drugi ostanu određeno vrijeme, ostave svoje otiske u našim srcima, i mi nismo više oni isti.'' Flavia Weedn
 Važno je biti svjestan darovanog trenutka i života na određenom mjestu i kraju. Kazano je: ,,Nastojte ovaj svijet ostaviti malo boljim nego što ste ga našli i moći ćete mirno umrijeti sa sviješću da ste učinili što ste mogli. Baden Powel
 Jedan je kazivao: ,,Šta je život?  Nekada davno pitaše seoskog mudraca.  Pitaše pitci svašta nješta. Narod k'o narod, pita što treba, a zapitkuje belćim reda radi, morebit'  da nešto nauči ili da provjeri pitanog. Velim vam, ima ljudi što su im pitanja serbez i na mjestu a ima ih što pitaju da pitaju. Život je dragi moji započe mudrac, život je haman dva koraka, od avlije do sokaka, a belćim je i manje i kraće od togarce.'
 A šta je radost? Šta je rahatluk dragi mudrače, deder nam reci? Radost je veselje a veselje ti je i ašikovanje. Veselje i radost je belćim udaja, dahabetile je ženidba has i potaman radost. Jerbo ženidba je veselje za mladoženju, za svekra i svekrvu, a žalost i gubitak i rastanak od evlada, majčin i babin.
A šta je kahar? Pitaće uporni pitac, raspoložnog mudraca na sijelu. Dragosno janje, nakašljati će se mudrac, kahar je pola veselja a veselje je pola kahara! Jerbo veselje je jednome sastanak i razgalica, a jopet drugome rastanak i čežnja za dostom i voljenim bićem. Kahar je k'o najbolja kahva koju pijemo u hotelu sa 9 zvjezdica. Za promatrača  ko sve to samo očima gleda, to je sreća i vrhunska gotiva. Zaista posmatrač ne vidi ničiju izranjavanu dušu i žalosno srce.''
 Nema konačnog odgovora na pitanje da li je lakše onome ko odlazi ili onome ko ostaje. Scene rastanaka se sjećamo: ,,Otac te tapše po ramenu, majka stidljivo plače, komšinica malo bodri majku, malo tuguje, ali ti je spremila kesu „za usput“, tetka dodaje novac krišom ispod ruke, „da ti se nađe“, braća i sestra gledaju sa blagom sjetom u očima dok te društvo hrabri da će vrijeme brzo proći do vašeg sledećeg okupljanja.
 Ako doživimo ponovne sastanke posle tridesetak godina možda se dešava  nas mama izgalami zbog kasnog dolaženja kući.
 Naprimjer:
– Pa gdje si ti? Šta ti radiš? Je l' se sad dolazi kući?
– Ali mama ja imam pedeset godina...
– Šta onda? Ja imam osamdesetsedam...
 Mi mislimo da za nas nijedan rastanak nije zauvijek, i zato nijedan novi susret ili sastanak ne izaziva više od očekivane radosti! Mi znamo da ćemo se opet sastati, vidjeti, sresti, poslije svakog rastanka! I zato sebe lišavamo velike radosti. Ali možemo li biti sigurni, jesmo li u pravu kad računamo na sigurnost ponovnog susreta!? Svako će se jednom sresti poslednji put sa svakim!? Koliko ljudi je mahalo najbližima i najdražima na aerodromskim pistama, brodovima koji su odlazili, koje više nikada nisu vidjeli.
Kad bismo bili svjesni da uvijek postoji mogućnost da svaki rastanak bude zauvijek, obogatili bismo svoj život velikom i iskrenom radošću. Jer svaki ponovni sastanak bio bi ravan najvećoj radosti, što smo dočekali da se ponovo vidimo.
 Život nas prođe u sastancima i rastancima. Jedan od rastanaka je najviše bolan a to je onaj koji svaki živi čovjek sa zebnjom čeka. Najbolji ponovni sastanak je onaj o kome govori Uzvišeni Allah u Kur'anu:
,,A ti, o dušo smirena, vrati se Gospodaru svome zadovoljna, a i On tobom zadovoljan, pa uđi među robove Moje, i uđi u Džennet Moj!" (El-Fedžr, 27,28,29,30)
 Dova
 Gospodaru moj, molim Te da moja duša s Tobom bude smirena, da vjeruje u susret s Tobom, da bude zadovoljna s Tvojim određenjem i zadovoljna s Tvojom nagradom!'  Amin!
 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,,Ferid  Muhić,Jelena Bašević.



Nijaz Salkić
09.11.2018.

MIMBERA - PRIMJER I UZOR

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

لَّقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ لِّمَن كَانَ يَرْجُو اللَّهَ وَالْيَوْمَ الْآخِرَ وَذَكَرَ اللَّهَ كَثِيرًا

 صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            

 Hvala Alalhu Uzvišenom što učini život Allahovog Poslanika, a.s., uzorom za one koji žele postići Njegovo zadovoljstvo, na ovom i Budućem svijetu.

 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.

 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 01. rebiu-l-evvel 1440. ili 09. novembar 2018. godine. Ovo je 9. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Sve što dolazi blizu je', a današnja je, ,Primjer i uzor.'

Poštovana braćo i sestre.

 Uzvišeni Allah kaže u Kur’anu: „Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onome svijetu, i koji često Allaha spominje.“ (El-Ahzab-21)

 Svaki čovjek u svom životu ima neki, uzor, primjer za kojim se povodi u životu i sa kojim se identifikuje i povodi. Omladina uzore traži među poznatim estradnim i sportskim zvijezdama, pjevačima i glumcima. Ko se nekome divi on pokušava da ga u svemu oponaša, slijedi i da na njega liči. Na koga se danas možemo ugledati i koga u dobru možemo slijediti? Muhammed je veličanstveno ime. Na pomen imena u značenju hvaljeni, osjetiti trebamo ljubav, iskrenost, snagu, sigurnost, sreću, plemenitost, blagost, ponos, hrabrost...

 Poslanikovo mubarek lice je uvijek bilo veselo i nasmijano. Svakome bi se lijepo javio, svačiji bi govor lijepo saslušao. Sa siromasima i nemoćnima je lijepo postupao, štitio ih i pomagao. Nikada se nije desilo da mu je neko prišao i nešto zatražio, a da ga je Poslanik odbio, ako je to što traži, imao. Za vrijeme ramazana mnogo je dijelio i siromahe pomagao. Svakome je prvi bi selam nazivao, pa čak i maloj djeci, kada bi ih susretao. Govorio bi polahko i jasno, tako da bi ga svako čuo i razumio. O besposlicama nikada nije besjedio. Muhammed, a.s. je svakome, pa čak i svojim najvećim neprijateljima opraštao.

 Ponekad bi se sa ashabima malo i našalio, ali u šali nikoga ne bi uvrijedio. Jednoga dana je neki siromah donio Poslaniku, s.a.v.s., kao poklon, grozd grožđa. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je sam pojeo jednu, dvije, tri bobe, a zatim i cijeli grozd. Grožđe nije ponudio nikom od prisutnih. Siromah, koji je donio grožđe, bio je vrlo zadovoljan i otišao je. Jedan od Poslanikovih drugova je upitao: ,,O, Allahov Poslaniče! Kako si mogao pojesti svo grožđe sam a da ga nikom od nas prisutnih nisi ponudio?”
 Allahov Poslanik, s.a.v.s., se nasmijao i rekao: ,,Svo grožđe sam pojeo sam jer je bilo kiselo. Da sam ga ponudio vama, vi biste možda pravili grimase, što bi povrijedilo osjećanja siromaha. Zato sam smatrao da je bolje da sa uživanjem pojedem svo grožđe sam i tako usrećim siromaha. Nisam želio da povrijedim osjećanja tog siromašnog čovjeka.”

 Poslanik, s.a.v.s., je između ostalog bio skroman i ponizan. Jednog toplog dana, Poslanik Muhammed, s.a.v.s., zaputio kroz užarenu pustinju i ugledao neku staricu koja je na glavi nosila prtljagu. Allahov Poslanik, s.a.v.s., joj je ponudio pomoć i ponio njeno breme. Hodajući Poslanik, a.s., je upitao ženu kuda ide. Rekla je: ,,Napuštam ovo mjesto, čula sam da u njemu živi čarobnjak po imenu Muhammed.”

 Kao neko koga je Uzvišeni Allah uputio i vaspitao, Poslanik, s.a.v.s., je bio vrlo strpljiv i ljubazan. Pažljivo je slušao a da ni riječi nije prozborio. Starica je nastavila da se žali i objašnjava zašto se seli. Shavatio je da je glavni razlog odlaska njezino pogrešno mišljenje o Muhammedu, s.a.v.s., koji je s njom pješačio a da ona nije bila svjesna s kime se kreće.

 Putujući s Poslanikom, s.a.v.s., starica je primijetila kod ovog mladog čovjeka vedrinu osmijeha i skrušenost lica, kao što je primijetila i da mu znoj miriše. Bila je vrlo impresionirana. Kada su došli do željenog mjesta, Poslanik, s.a.v.s., spustio je prtljagu, a kada je htio da ode, starica reče: ,,O, ljubazni čovječe! Makar mi kaži svoje ime!” Poslanik Muhammed, s.a.v.s., odgovori: ,,Ja sam ta osoba zbog koje si ti napustila grad.” Starica je to čula i zaprepašćeno rekla da tako ljubazna, iskrena, dobronamjerna, pouzdana i vjerna osoba nikada ne može biti u krivu, pa je zato i ona primila islam.

 Uzvišeni Allah kaže: ,,Dobro i zlo nisu isto! Zlo dobrim uzvrati, pa će ti dušmanin tvoj odjednom prisni prijatelj postati. (Fussilet, 34)

 Jednom je Muhammed, s.a.v.s., vidio nekog roba koji je ručno mljeo žito u mlinu. Meljući žito, rob je plakao. Vidjevši to, Poslanik, s.a.v.s., je postao uznemiren. Pitao je roba za razlog njegova plača. Rob je rekao: ,,Bolestan sam i ne mogu mljeti žito. Moj gospodar je vrlo surov i on će me išibati ako ne završim svoj posao.” Čuvši to, Poslanik, s.a.v.s., se primakao, samljeo ostatak žita i rekao: ,,Kad god budeš htio mljeti žito, uvijek me pozovi. Ja ću to uraditi za tebe.”

 Allahov Poslanik, a.s., je bio najsavršenije Allahovo stvorenje. Kad je Resul, a.s., učinio hidžru iz Mekke u Medinu, sa sobom je imao svog druga Ebu Bekra, pa su usput zastali kod kuće Umm Ma’bed. Pitali su ima li šta za jesti i ona reče da nema ništa. Poslanik, a.s., je vidio u jednom ćošku slabu i mršavu ovcu, te je pitao može li je pomusti. Resul, a.s., je učinio dovu, dok mlijeko nije poteklo a Umm Ma’bed je sve ovo začuđeno gledala. Kasnije kad je njen muž došao, sa cjelim stadom mršave stoke i upitao šta se desilo tu, Umm Ma’bed mu je opisala Poslanika, a.s., i šta je uradio.

 Njen opis Poslanika, a.s., je jedan od najdetaljnijih opisa. Ona kaže: ,,Nenadmašna čistoća. Plemenitog, svjetlog i vedrog lica. Lijepog ponašanja. Nije krupan, osrednje glave. Lijep i privlačan. Oči crne. Dubok pogled okružen gustim dugim trepavicama. U njegovom glasu promuklost. Dugog vrata. Krupnook. Surmook. Dugih lijepih obrva, ni tankih ni debelih. Veoma crne kose. Kada šuti, nadamšuje ga dostojanstvo i staloženost, a kada govori nadahnjuje ga blistavost i elegancija. Najljepši i najinteligentniji čovjek iz daljine, a još ljepši i privlačniji iz blizine. Dar govora- kao niska bisera. Odmjeren. Umjeren. Ni nizak da je neprimjetljiv, ni visok da je nametljiv. Moćan. Ima drugove koji su ljubazni i ponizni. Kad govori slušaju. Kad naredi, utrkuju se da izvrše naredbu. Uslužuju ga, poštuju ga i odani su mu. Obljubljen i uvijek okružen. Nije namršten, ni namrgođen. Druželjubiv. Lijepog ophođenja. Pažljiv prema sagovorniku.” Enes, r.a., kaže: ,,Nisam nikada dotakao ni svilu ni kadifu mekšu od Resulullahove ruke.” A u drugoj predaji stoji: ,,Ni amber, ni misk nisu bolje mirisali od mirisa Resulullahove kože.” Ebu Džuhejfe kaže: ,,Uzeo sam njegovu ruku i stavio je sebi na lice.  Bila je hladnija od snijega, a mirisnija od miska.” 

 Muhammed a.s. je El-Bešir, donosilac radosne vijesti, on je i En-Nezir, opominjatelj, i Es-Siradž, svjetiljka, i El-Munir, što osvjetljava naš put. On je i posljednji Božji poslanik svim svjetovima poslat.

 Najbliži Vjerovjesniku, a.s., posvjedočili su da nisu vidjeli osobu s više obzirnosti i blagosti prema svima, a posebno prema svojim ukućanima. Ustajao bi na noge svojim kćerima, utemeljujući time međusobno poštovanje ukućana i općenito ljudi, a pred Zejda, r.a., kojeg je usvojio prije Objave, znao je istrčati i s njim se zagrliti, iako mu nije sin, već mladi čovjek o kojem vodi brigu. Učio je ljude postupkom prije riječi, a obrazac ponašanja koji je ostavio nikad neće izgubiti na aktuelnosti i vrijednosti.“ 

 On je odgajao ashabe živim primjerom. Pozivao je u bogobojaznost, a bio je najbogobojazniji. Zabranjivao je neku stvar, a najviše je se pazio. Držao je predavanja, a niz njegovo plemenito lice su tekle suze, oporučivao je lijep moral, a bio je najboljeg ponašanja. Podsticao ja na zikr, a bio mu je najviše odan. Podsticao je na trošenje i udjeljivanje, a on je bio najplemenitiji i najdarežljiviji. Savjetovao im je da imaju lijep odnos s porodicom, i vidjet ćeš da je on najbolji čovjek za svoju porodicu po pitanju samilosti, osjećajnosti, suptilnosti i dobroti.“ 

 „Blagost i bratski odnos Poslanikov, s.a.v.s., prema svakom sljedbeniku rezultirali su zavidnim uspjesima. On je tuđe greške liječio blagošću. Greške je htio otkloniti, a ne grubo ih kritikovati i time problem još više produbiti.“ 

Veliki islamski učenjak Imam Gazali je slijedećim riječima rezimirao Poslanikov odnos prema onima iz svog okruženja: "...Svima onima koji su sjedili u njegovom prisustvu davao je udio svog mubarek lica, bivao je veoma ljubazan. Zbog toga, sve one iz njegovog prisustva obuzimalo je uvjerenje da kod njega nema niko vredniji od njih samih. Da, njegov način sjedenja, slušanje, riječi, lijepe dosjetke i ljubaznost bili su uvijek za one koji su sjedili pored njega. Uporedo s tim, sastanci sa njim bili su sastanci čednosti, poniznosti i sigurnosti. Bio je krajnje daleko od ljutnje i brzo je davao svoj pristanak na nešto. Prema ostalima je bio najsrdačniji čovjek. Naravno, najbolji od svih ljudi je onaj čija dobrota koristi ljudima, najkorisniji među ljudima je onaj koji koristi ljudima."

 Naš Poslanik je pun života, on je prije svega ‚Abdullah‘ Allahov rob, čovjek koji se smije i nasmijava i ostale i unosi optimizam u srca vjernika. Kada su ashabi jeli hurme bacali si sve košpice pred hazreti Alija r.a., pa mu Poslanik dobaci šaleći se: ‚Koliko li si ti hurmi pojeo‘. Ali r.a., pogleda te vidje da kod ostalih nema košpica te reče: ,,Ja sam jeo samo hurme, a ostali su izgleda i košpice pojeli.''

 Enes, r.a., također nam prenosi zanimljiv primjer šale Allahovog Poslanika, s.a.v.s., sa jednim od ashaba kako bi ga razvedrio, a u toj predaji kaže da je neki beduin, nomad iz pustinje, koji se zvao Zahir, kada bi dolazio u Medinu, uvijek bi donosio neki poklon Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., iz pustinje, a Poslanik, s.a.v.s., bi ga zauzvrat nagradio prije povratka kući. Zahir je bio čovjek neugodnog i nelijepog izgleda, ali Poslaniku, s.a.v.s., bio je veoma drag, pa bi za njega rekao: ,,Zahir je naša pustinja, a mi smo njegov grad.” Jedne prilike dok je Zahir na pijaci prodavao svoje stvari koje je donio sa sobom, Allahov Poslanik, s.a.v.s., mu se prikrade iza leđa, obuhvati ga rukama, a da ga Zahir nije vidio. ,,Ko je to, pusti me da se okrenem”, reče Zahir, a uto prepozna da je to Allahov Poslanik, s.a.v.s., pa mu se prepusti, i svoja leđa još više nasloni na njega. Poslanik, s.a.v.s., tada reče: ,,Ko će kupiti ovog roba?”, a Zahir reče: ,,Allahov Poslaniče, vidjet ćeš da sam jeftin (bezvrijedan).” Na to mu Poslanik, s.a.v.s., odgovori: ,,Ali ti si kod Allaha skup.”

 Kada bi ashabi Allahovog Poslanika, s.a.v.s., opisivali njegov govor, rekli bi da je razgovarao sa njima o onome o čemu bi oni govorili, ako bi spomenuli dunjaluk i on bi sa njima o tome govorio, ako bi spomenuli ahiret i on bi ga spominjao sa njima, ako bi se šalili i on bi se šalio sa njima. Govorio je kada je bilo potrebno, mnogo je razmišljao i dugo šutio, a progovarao je sa bismillom, u njegovom, s.a.v.s., obraćanju nije bilo neistine ni ispraznog govora, nikoga nije ponižavao ni vrijeđao, nekada bi uz govor pokazivao rukom, nije imao suvišnih riječi, a njegov govor bilo je veoma ugodno slušati.    

 Poslanik je uzor koji se u svemu slijedi, od momenta kada legnemo u postelju, kada ustajemo, kada se budimo, kada namaze klanjamo, kada izlazimo iz kuće, kada ulazimo u kuću, kada se pozdravljamo sa našim ukućanima, komšijama i prijateljima, kada jedemo, kada pijemo, kada spavamo, kada sjedimo, kada gledamo kada slušamo, kada se oblačimo, kada tugujemo i kada se radujemo. U svemu nam je uzor naš Poslanik, naša milost koju je Allah poslao da nas poduči kako najbolje i najljepše da živimo na ovom dunjaluku.

Dova

 Molim Te Uzvišeni Bože, smiluj nam se, oprosti nam grijehe, i daj nam, da jedini uzor u našim životima bude Božiji poslanik Muhammed, s.a.v.s.  Amin!

 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!

 

 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Edvin Mehmedović,Semira Hodžić,Hfz. mr. Adnan-ef. Srebrenica.

  

Nijaz Salkić


02.11.2018.

MIMBERA - SVE ŠTO DOLAZI BLIZU JE


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
هَيْهَاتَ هَيْهَاتَ لِمَا تُوعَدُونَ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu što mi je darovao vrijeme da ga po svojoj želji koristim. Hvala Bogu Dragom što mi daje mogućnost da mu svakodnevno ibadet činim i zahvalim na svim pruženim mogućnostima.
 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 24. saffer 1440. ili 02. novembar 2018. godine. Ovo je 8. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Vrijeme i mogućnosti', a današnja je, ,Sve što dolazi, blizu je.'
Poštovana braćo i sestre.
 Uzvišeni Allah kaže u Kur’anu: ,,Daleko je, daleko ono čime vam se prijeti!.” (El-Mu'minun-36)
 Od Zuhrija se prenosi da je Allahov Poslanik s.a.v.s. uobičavao da kaže i slijedeće: ''Sve što će doći blizu je. Ono što treba da dođe nije daleko.
 Kakav je to doživljaj kada gledaš kako tvoja beba raste, dočekaš da počne govoriti, kada prohoda i počne se raspravljati. Roditelj nenaviknut na muke nespavanja, previjajnja djece, šetnje s njima, čitanja i pomaganja oko domaće zadaće,  odjednom shvati da su djeca već odrasla u prave osobe i da to više nisu one bebe koje su gledali dok su spavale, pokrivali ih i pazili da se ne prehlade.
 Zato je važno da kao roditelji volimo te trenutke dok traju, jer stvari se brzo mijenjaju i promjene dolaze tiho. Radeći da zaradimo za osnovne kućne potrebe i brinući se o djeci, iznenadimo se kada jednog dana shvatimo, da su nam djeca krenula na fakultet i da između sebe vode ,mudre' intelektualne razgovore. Od roditelja-odgajatelja i financ majstora,nađemo se u novoj ulozi savjetnika svoje djece. 
 Svako ima svoje odrastanje i može o njemu da govori kao o misteriji i svojoj životnoj priči. U moje vrijeme nije bilo posebnih sjedišta za djecu u automobilima i zračnog zaštitnog jastuka. Nosili smo često za jedan broj veće razgažene cipele, često od starijeg brata ili sestre i pili vodu iz pipe, a ne onu kupovnu iz flaše. Odlazili ujutro od kuće a vraćali se domu uveče i niko nije znao gdje smo, jer nismo imali mobilne aparate, a roditelji su nam ipak vjerovali. Gledali smo TV program koji je počinjao kada su nam ,upalili' TV a isti ti roditelji su određivali šta ćemo gledati i koliko vremena ćemo sjediti pred TV ekranom.
 Jedan učenjak je napravio anketu sa 500 osoba, a njihovi odgovori na pitanje ,,Koliko vam je brzo prošlo zadnjih deset godina", potvrdili su pretpostavku, da stariji ljudi imaju predstavu da vrijeme brže teče. Ispitanici starosti između 20 i 59 godina najčešće su povezivali pojam o ubrzavanju vremena s količinom svakodnevnih obaveza. Vitman i Lenhofova su zaključili da su pripadnici te starosne dobi pod najvećim profesionalnim i porodičnim opterećenjem, a to im stvara osjećaj da su im ,,dani prekratki” za dovršavanje svih poslova. 
 Što smo stariji, to smo svjesniji ograničenosti vremena. Budući da bismo željeli da što više učinimo i postignemo, vrijeme nam je sve dragocjenije pa tako njegov protok doživljavamo bržim. S druge strane, kad smo mali, rado bismo što prije da odrastemo i postanemo samostalni. Tad nam vrijeme prolazi jako sporo jer bismo željeli da teče brže. Ali vrijeme u oba slučaja prolazi jednako brzo, a pojam o njegovoj brzini iskrivljuju naše želje. Važno je ne odgađati ono što trebamo napraviti, radimo ono što je korisno i što se do sada nismo i, prije svega, osjećajmo se lijepo. Jer svakim danom vrijeme leti sve brže. 
 Odlazak od kuće je bolan. Možemo često čuti od ljudi kako je izgledao njihov prvi odlazak od kuće u svijet. Bio je to bolan rastanak i težak put sa kesicom najnužnijih stvari i odlazak u svijet na ,,mjesec dana’’ da se nešto zaradi i da se opet kući vrati na staro ognjište. Taj povratak je potrajao dugi niz godina i otegao se sve do unuka. Gledajući unazad, i analizirajući kako je to sve bilo na početku naše priče, uvijek gledajmo na ono što imamo, umjesto na ono što smo izgubili. Za sve dobre stvari je potrebno vrijeme. Budimo strpljivi i pozitivni, jer sve će se kad tad posložiti. Možda ne odmah, ali s vremenom sigurno. Živimo svjesno u ovom trenutku i uživajmo u onome što nam život donosi. Možda nećemo završiti tačno tamo gdje smo mislili, ali ćemo zato stići tačno tamo gdje trebamo biti.
 Paziti trebamo na svoje vrijeme. Ako ja neću, pa ko će nešto uraditi za mene. Roditelji nas vole ali i oni nas tjeraju da sami napravimo svoje prve korake, možda će nam jednom ili dva puta pomoći da napišemo domaću zadaću. Možda će nam prijatelji pomoći da otplatimo kakav dug i izađemo iz nevolje, ali znajmo da sami moramo svoje poslove završavati. Svojim vremenom moramo sami upravljati i korisno ga upotrebljavati.
O vremenu su govorili:
„Vremenom se ne može rukovoditi, možemo samo rukovoditi sobom u vremenu.“
„Vrijeme nema zube, ali sve nagriza.“ – Ovidije
„Svaki dan ima 1440 minuta, 29020 dana za 80 godina života. Vodite računa o svemu jer život je kratak.“
„Ako vodimo računa o minutima, godine će brinuti same o sebi.“ – Benjamin Franklin
„Poslednji zadatak u vašem danu je plan za sutra.“ – Valentin
„Nikad ne pamtite nešto što možete da nađete u nekom rečniku ili priručniku.“ – Albert Einstein.
 Kada se osamostalimo i formiramo svoju porodicu, ne zaboravimo svoje staro ognjište i roditelje, koji su u nas uložili svoje najbolje godine, vrijeme i novac. Nemojmo da nam se ponovi priča iz Tajvana. Jedan će zubar s Tajvana (41 god.), prema odluci Vrhovnog suda, majci morati platiti 554 hiljade funti kao povrat onoga što je ona investirala u njegov odgoj i obrazovanje. Majka je sama odgajala dvojicu sinova i u strahu da će biti zaboravljena u starosti bez odgovarajuće brige, sa sinovima je, kad su oni imali 20 godina, potpisala ugovore prema kojima će joj isplaćivati 60% svoje zarade do nadoknade novca koje je u njih uložila.
 Majka je optužila sinove da su je zanemarili nakon što su pronašli djevojke pa je majka prije 8 godina podignula tužbu protiv njih. Sa starijim sinom je postigla nagodbu, a mlađi sin je tvrdio da je ugovor protivan dobrim običajima, jer se odgoj li djece ne bi trebao mjeriti financijskim instrumentima, tj. naplaćivati. Na kraju je Vrhovni sud presudio u majčinu korist, jer je sin ugovor potpisao kao punoljetan, a i kao zubar ima dovoljno novca kojim može uzdržavati majku. 
 U svim fazama svog života nisam očekivao da ću godine tako brzo istrošiti. Sve će proći, i najveće zlo kao i najveće dobro. Nekakav putnik dođe u jedno selo u kome je gospodar imao prekrasan dvor, pa kod dvora jednoga svog roba uhvatio u jaram te orao po njemu. Kad putnik to čuje, bi mu vrlo žao, i, otišavši gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaište da bi mu prodao onog roba da se onako ne muči; ali prije nego mu gospodar odgovori, okosi se na nj rob govoreći: - Šta je tebi stalo za to? I to će proći. Putnik se nađe u čudu, pa okrene svojijem putem. Kad se putnik poslije dugog vremena vrati natrag, i došavši opet u ono selo, dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu. Putniku bude vrlo milo, i digne se k robu i stane mu čestitati zahvaljujući bogu što se tako dogodilo. Ali rob, ne mareći ništa za to, odgovori mu: - I to će proći. Sve će jednom biti juče. Svega će biti a kajanja najviše.
Zato nikad nemoj reći: ,,Ima vremena, kad ostarim klanjat ću, ići ću u džamiju, još sam mlad, treba da proživim još..." Uzmi abdest pa klanjaj!
Dova
 Molim Te Uzvišeni Bože, daruj mi svijest o vrijednosti darovanog vremena i pruži mi mogućnost da vrijeme pravilno iskoristim. Amin! 
 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,IFLSCIENCE.


Nijaz Salkić

GORNJA PUHARSKA
<< 11/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930


ponekad navratim
Dzemat Slovenj Gradec
Rodna gruda
Sarajevo-x.com
Bosnjaci.net
Bosanski jezik

GORNJA PUHARSKA – PRIJEDOR

Gornja Puharska je naselje sa oko 150 lijepih kuća sa crvenim krovovima, smještena je sa obe strane rijeke Puharske, a pripada mjesnoj zajednici Veliko Palančište. Gornji dio rijeke je Jelovac i Puharine, a donji dio rijeke je Donja Puharska. Gornja Puharska graniči sa Donjom Puharskom, Čejrecima, Crnom dolinom, Urijama i Velikim Palančištem. Interesantno je da je Veliko Palančište daleko manje naselje po veličini od Gornje Puharske, a izabrali su ga za mjesnu zajednicu. Gornja Puharska je podijeljena na mahale: Delkići, Pehlići, Kurtovići, Ljubičići, Zenkići, Ešići, Sekizovac, Jordani i Brezići.
Za vrijeme rata 1942 – 44. godine džamija u Gornjoj Puharskoj nije zapaljena, iako je bila od drveta, a kuće po Puharskoj su paljene u više navrata. Tada je nastala uzrečica: „Neka gori sve i daska, ostaće Puharska“ i ostala je. To je bila druga Puharska, a prva je bila dio Crne Doline, jedan dio Jelovca i Puharine, od koje je i dobila ime Puharska. Na Puharinama uvijek ima vjetrić, koji lagahno puše. Temelj ondašnje džamije stoji i danas, blizu škole u Crnoj Dolini. Džamija je bila do dolaska Austrougarske. Dolaskom Austrougarske džemat se seli na današnje prostore. Priča se da je jedna od Kurtovića žena dala zemlju i napravila bunar, kojeg je koristila skoro cijela Puharska. Familija Kurtović je tada bila brojna i imućna, bogata.
U tim mahalama su živjele slijedeće familije: Babići, Lepir, Krupić, Redžić, Karabašić, Čirkić, Zenkić, Zelić, Hajdarević, Mustić, Hromadžić, Denić, Rizvić, Pehlić, Kurtović, Kedić, Balić, Blažević, Kočanović, Bejtović, Majković, Ališić, Alibegović, Delkić, Mujkanović, Garibović, Husić, Sušić, Kavazović, Kalender, Deumić, Cerić, Osmančević, Omanović, Berber, Zerić, Drači i Cepić. Ovaj narod se pored toga što je većina bila zaposlena negdje u gradu Prijedoru još dodatno bavila poljoprivredom. Treba istaći da je ovdje zemlja plodna i rodovita i prije svega ravna. Ovdje dobro uspijeva pšenica, kukuruz, grah trkljaš, paprika, paradajz, grašak, sve vrste jabuka i krušaka, kesten i bostan.
Povrće i žitarice ovdje ljudi siju i sade u svojim njivama: Bare, Kojina plećina, Gajevi, Brda, Beglućine, Didove bare, Hasina strana, Kantarevac, Pušinovac, Majden, Rifetova glavica i Rosulje.
Lijep i bogat je bio ovo kraj sve do četničkog divljanja i razaranja svega muslimanskog. U tom divljanju srpsko – crnogorskih divljaka porušene su mnoge naše kuće, pobijeni naši mladići i ljudi, te porušeni vjerski objekti, a najviše džamije.
U tom divljaštvu dojučerašnjih komšija prva je na udaru bila naša džamija u Puharskoj. Od silina detonacije otišle su u zrak i sve kuće naokolo.
Naša džamija u kojoj smo se učili prvim surama je tako nestala i u njoj i sva naša dokumentacija, mushafi, postekije, serdžade i tepisi, a sa ahmedijom našeg efendije četnici su se šprdali nabijajući je prvo na glavu, a poslije šutali nogama i sjedali na nju. U toj našoj džamiji su službovale slijedeće hodže: Handanagić ef. Sabit, Hakija ef. Pezerović, Smajl ef. Šahinović, Ibrahim ef. Bašić, Nijaz ef. Salkić, Bajazid ef., Suad ef. Čaušević, Fadil ef., Sabahudin ef. Ćeman.. Mujezini su bili: Fuad Alibegović, Suad Alibegović, Hasan Zenkić, Husnija Mujkanović i Omer Mujkanović.
Hadžije: Huse Delkić (Car), Omer Mujkanović, Ibrahim Delkić i Rasim Delkić.
Ovo mjesto je bogato vodom, pa skoro svaka kuća ima po jedan bunar. Od ostalih voda treba spomenuti izvor zvani Kantarevac i rijeku Puharsku koja protiče kroz ovo naselje. Što se tiče samog mekteba, ovdje se puno davalo na vjeru i vjersko poučavanje. Zasluge za izgradnju nove džamije treba pripisati vrijednom imamu Hakiji ef. Pezeroviću koji je bio inicijator da se nova džamija napravi i pored nje imamska kuća i štala za kravu. U njegovo vrijeme je bila vjeronauka dobro krenula, a u mekteb se tada nosilo po jedno drvo. I druge džematlije su pomagale vjeronauku baš kao što je to radio Ibro Delkić koji je djecu redovno snabdijevao i častio bombonama.
Rahmetli Mina Karabašić, žena Mehe Karabašića je uoči noći Lejletul-kadra redovno pekla halvu i donosila u džamiju i pred džamiju i častila djecu, omladinu i džematlije. Taj vjerski zar i zanos kako efendije, tako i džematlija i učenika je donio prve hatme u džematu Gornja Puharska. Hatme su održane 1972. godine, a dali su ih slijedeći učenici: Alibegović Fuad, Karabašić Mirsad, Karabašić Mevlida, Delkić Elida, Pezerović Hidajeta, Bejtović Esma, Delkić Erzumana, Mujkanović Suada i Delkić Jasminka. Na hatmama je bio izaslanik iz tadašnjeg Vrhovnog islamskog starješinstva iz Sarajeva i imami Pezerović Hakija ef. i imam iz Donje Puharske efendija Kusuran. Što se tiče adeta (običaja) u to vrijeme su bila u modi sijela, perušanja, komušanja i svadbe koje su znale trajati po 8 dana. Na tim sijelima su se pekle masirače i krompiri, kuhalo i peklo kestenje i pričale priče iz starog vakta, te priče o vukodlacima i vješticama. Nije bilo televizije i mladi su pobožno gledali u starije ljude, slušali i pamtili njhova kazivanja.
Posebno se sjećamo perušanja kod Jusufa Delkića zvanog Juse. Taj čovjek je prvi koji je imao u našem selu farmu goveda. Na kraju predstavljanja Gornje Puharske nije se zgoreg sjetiti i lijepog svijeta i dobrih ljudi koji su nekada tu živjeli i značili nešto.
Starije žene koje smo mi poštovali su bile: Naja Blažević, velika vjernica koja je posebno voljela obilaziti komšiluk, a nije nikoga ogovarala i tračala. Hava Delkić, Kadire Delkić, Hasena Delkić, zvana Mehinica. Fatime Delkić koju pamtimo po lijepom učenju Kur'ana i njenoj dobroti. Tima Delkić, Ademova, Munira Majković, poznata po šalama i veseloj naravi. Šuhra Cepić je pomagala pri gasuljenju umrlih žena i namještanju želuca.
Hilmo Kurtović je bio vrstan harmonikaš. Familija Hajdarević se poslije drugog svjetskog rata doselila iz Nikšića, Crne Gore (Sandžaka), odakle se spasila od četničkog noža, a svi smo ih poznavali kao Crnogorce. Bila je to jako dobra i prijatna familija. Dosta ih je pobila četnička ruka u toku zadnje agresije na Prijedor.
Jasim Delkić je imao cikular za rezanje japije. Karlo Pijak je imao prvi traktor „Englezer“. Ešef Alibegović je imao svoju kovačnicu u kojoj je pravio peći bubnjarice, dolafe za prženje kahve, potkivao je konje, klepo kose i sikire itd. Adem Ališić je bio brico, a Šerif Delkić je imao prvi kamion i mljeo žito u mlinu. Adem Delkić je bio veoma strog i pobožan čovjek. Međutim, njegova strogost mu nije smetala da pomogne svakome, kome god je trebala kakva pomoć vrlo rado ju je pružao.

Husnija Mujkanović je bio dugogodišnji blagajnik u džamijskom odboru. On je bio jako plemenit i čestiti čovjek, nikome nije zla mislio, a na svom jedinom biciklu u životu je penziju zaradio u prijedorskoj tvornici papira „Celpak“. Mutevelija Huse Delkić, zvani Car je bio tih i dobar čovjek sa kojim si mogao dosta toga progovoriti i savjeta dobiti. Safija, ćerka Naje Blažević, i Hajra Majković su najpoznatije žene po učenju Mevluda. Mujo Delkić je bio poznat po tome što je imao brojnu familiju. Bego Balić je bio tih i miroljubiv čovjek, isto kao i njegova žena Ifa. U njihovoj kući se sakupljala omladina i djeca, jer je u njihovom društvu bilo prijatno. Svoju djecu su lijepo odgojili. Hase Delkić je bio poznat po uzrečici: „Junaci moji“. Emina Cepić, zvana Emka, je bila jedna od najpobožnijih žena u svom vremenu. Ostala je udovica u svojoj 26. godini sa šestoro djece. U svom džematu i komšiluku je bila cijenjena i poštovana, kako od starijih tako i od mlađih ljudi. Njena glavna preokupacija je bila da ostane dobra vjernica.
Mevla Delkić, zvana Hasinica, je salijevala strahe i odbrojavala uroke i pravila ljekovite mehleme, namještala želudac kad se insan struni. Bila je to dobra komšinica i svi su je poštovali. Pošto nisu imali djece usvojili su Kedić Sadika, zvanog Huću i Hamidu, današnju suprugu Derviša Delkića.
Prije agresije na BiH, 1992. godine, Gornja Puharska je imala četvorogodišnju osnovnu školu, dvije trgovine, svoj vodovod, asfalt, puno bunara i mlin kod Mehe Cara. Mnogo toga i danas imamo, samo ljudi nema. Oni nekada u godini dana i dođu, vide, popričaju, poprave i zamijene što treba zamijeniti i popraviti, prozrače kuće i odu nazad. Nažalost mnogi se nemaju kud vratiti niti doći, jer su pobijeni. Nikada Gornja Puharska neće biti kao ona prije agresije, sa životom i veseljem, ali nama valja dalje živjeti, graditi, popravljati i svoje čuvati.
Evo džamija i imamski stan su nikli, čini mi se ljepši nego ikada što su bili. Zato glavu gore Bošnjače, Gornja Puharska je lijepa i pravo mjesto za moje i tvoje dijete, za naše potomke, za naše danas i za naše sutra.

Za dio informacija se zahvaljujem Suadi Veletanlić – Mujkanović iz Gornje Puharske.

iz knjige Nijaza Salkića, "Bobak po bobak, bosanski đerdan, objavljene 2009. godine.

eglena i muhabet


KONTAKT-SARADNJA:

gpuharcanka@gmail.com
Haram je bilo koji dio ovog bloga umnožavati, fotokopirati, ili na bilo koji način reproducirati bez autorovog odobrenja.





OJ PRIJEDORE PUN SI MI BEHARA

Jesen je uveliko zavladala krajolikom kroz koji smo ulazili u Prijedor,a novembar je ulazio u svoju završnicu. Žao mi je što je pao mrak kada smo ulazili u čaršiju. Moje odredište je bila Gornja Puharska. E, sjećam se ko' danas je bilo, ja na biciklu prolazim pored džamije u G.Puharskoj sa desne strane je seoski bunar i džamija, na raskrsnici gledam na desno ide li kakvo vozilo iz pravca Crne Doline,pa onda projurim pored kuća Kurtovića, Delkića i sa jedne i sa druge strane, kuće naših i kuće Pemaca.

Spuštam se niz strminu prema kafani "Željo", desno pored trafoa put u Čejreke, Bože koliko li sam puta prošao tim putem. Idem pored "Želje", blaga krivina, a na lijevoj strani Suljanovića mezarluci i već je tu nova raskrsnica za Tešanjić, a naprijed je Donja Puharska. Slijede nove kuće u novom naselju i sa lijeve i sa desne strane i skoro popunjeni mezarluci u D.Puharskoj. Nišani novi i stari, male i velike ploče , mermer i kamen, Bože i na mezarlucima se vidi klasna razlika, bogatstvo i siromaštvo.

Odjednom se ukaza Puharska džamija, lijepa kakva samo može biti džamija, a munara se propela u nebo kao da se hvali da ima dvije kao biser bijele šerefe. Preko puta džamije vidim Rasim ef. Ćemana, imama iz Donje Puharske, nakrivio ahmediju u desnu stranu, krenuo je na podne, Bože, kako mu se bijeli ahmedija i imamski ponos mu sjaji na licu. Djeca ulaze u džamiju sa Kur'anima zamotanim u bijele ručnike, jer oni će poslije namaza učiti Kur'an i pripremati se za nove hatme.

Malo niže ispred kuće poselami me mala Jasmina, unuka od dobrog starog imama ili hodže Kusurana, kako ga je narod volio zvati. Mala je prava krasotica, drži loptu u ruci i maše mi. Što se tiče njezinog dida hodže Kusurana, on je bio legenda u svoje vrijeme. Službovao je u džemaatu Donja Puharska i kao imam je redovno obilazio svoj džemaat. Tako kada bi hodao po džemaatu volio je upitati "kome ti pripadaš", misleći kojem džemaatu, jer se D.Puharska graničila sa G.Puharskom, Čejrecima i Gradskom džamijom. Kada bi čovjek rekao naprimjer da on pripada G.Puharskoj, on bi odgovorio "nema veze, ti si moj džemaatlija", uzevši mu podatke i učlanivši ga kod sebe. Priča ko priča,da li je to bilo baš tako Allah dž. š. najbolje zna, a narod ko' narod, priča i usta mu ne možeš začepiti.

Vozim se biciklom sam kroz D .Puharsku i već prolazim pored "Komunalnog", odatle se put odvaja prema Čejrecima. Još samo podvožnjak i eto katoličke crkve na lijevoj, a Auto-moto društva na desnoj strani. Što je danas narod navalio da polaže vozački ispit, kao da nisu imali prije vremena ili ne mogu ostaviti za sutra taj posao. Morao sam u Patriji kupiti karnišle za dnevnu sobu, pa sam biciklo ostavio ispred slastičarnice koju drže Albanci, tu mi je nekako biciklo najsigurnije.

Ulazim u Patriju, a jedan did stao ispred pokretnih stepenica i nikako da zakorači. A narod ko narod razgleda robu, neko kupi, a drugi pita za cijenu i ode da traži jeftinije. Nisam ni ja kupio karnišle, jer su mi se učinile malo preskupe.

Nema veze, pogledaću kod gradske džamije ima jedna robna kuća u kojoj ima i karnišli, a i zavjesa, možda ću imati sreće.
Idem čaršijom pješice, narod se rasipa sa pijace nije ni čudo, petak je već ušao u svoje drugo poluvrijeme. Vidim puno ljudi iz Čarakova, Hambarina, Rakovčana, Rizvanovića, Bišćana, a ugledah i svoga dobrog ahbaba Hamid ef. Softića iz Kozarca i Hasan ef. Bešliju iz Bosanskog Novog, te Sulejman ef. Dizdarevića iz Čarakova.

Vjerovatno su došli poslom u Odbor islamske zajednice Prijedor (vakuf). Susret nije mogao proći bez kahve u slastičarni "Sarajevo" i najboljih prijedorskih ćevapa u ćevabdžinici na "Irezi".
Sa kolegama sam se rastao poslije dugog eglena ispred džamije u koju sam dugo gledao i razmišljao kako ćemo ako Bog da uskoro početi sa izgradnjom nove i veće džamije u Prijedoru, a mislim da će to biti islamski centar. Svi znamo da je Prijedor centar potkozarskih muslimana i zaslužuje to. Na tržnici kod pošte kupih neke nužne namirnice, stavih na prtljažnik svoga bicikla i krenuh preko Tesanjića, pored kasarne i rasadnika u G.Puharsku.

E Bože moj , trgnuo sam se kao iza sna. Šta ti je bolan, nema više džamije u Gornjoj niti u Donjoj Puharskoj, zjape ruševine i zgarišta, nema džamija u cijelom Prijedoru, a bome ni na brdu se ne čuju ezani , a ni u Zagradu, Čarakovu, Zecovima, Hambarinama, Rakovčanima, Rizvanovićima, Bišćanima i Čejrecima. Nema više mojih dobrih kolega imama: Rasim ef, Sulejman ef. i Hamid ef. nema ih više, ubiše ih zlotvori, kao i mnoge druge poznate i nepoznate Prijedorčane.
Jedan grad pored građevina čine i ljudi.

Nadam se da će naš narod naseliti ponovno vjekovna ognjišta i znati ponovno označiti ono što mu je vijekovima pripadalo. Naše oznake su džamije, mejtefi, škole, fakulteti, mezarja, veselo čavrljanje male djece po tijesnim sokacima, ašikluci momaka i cura po prijedorskoj čaršiji. Dragi moj Allahu, daj da ponovno odjekuju pjesme: "Kolika je u Prijedoru čaršija"... Pokraj Sane procvjetala polja... Oj Prijedore pun si mi sevdaha..!

(Iz knjige „Bobak po bobak, bosanski đerdan“ , autora Nijaza Salkića)

BROJAČ POSJETA
1240667

Powered by Blogger.ba